Српском народу је у историји до данашњих дана постављано више најразличитијих ултиматума, са најразличитијим условима. Један од тих ултиматума је и ултиматум од 23. јула 1914. године. Повод ултиматума је убиство Аустро-Угарског престолонаследника Франца Фердинанда, које је организовала организација Млада Босна, а чији је непосредни извршилац био Гаврило Принцип. Српска влада је одговоила на овај ултиматум, а непосредна последица ултиматума је био почетак Првог светског рата. Овог пута вам прилажемо текст ултиматума.

Јовица Курешевић

АУСТРО-УГАРСКИ УЛТИМАТУМ СРПСКОЈ ВЛАДИ, ОД 10./23. ЈУЛА 1914.

Г. Барон Гизл од Гислингена, Аустро-уграски посланик у Београду; Г. Лази Пачу-у, заступнику председника министраства и министра иностраних дела.

У Београду, 10./23. јула 1914. год.

Господине министре,

Част ми је предати Вашем Превасходству приложену ноту коју сам примио од своје владе, а која је упућена влади Краљевине Србије.

Изволите и т. д.

Предато лично 

у 6 часова по подне.

31. марта 1909. год. посланик Србије у Бечу дао је Ц. И Кр. Влади по наредби своје владе ову изјаву:

''Србија признаје да fait accompli створен у Босни и Херцеговини није повредио њена права и она ће се према томе саобразити одлуци коју силе донесу односно чл. 25 Берлинског уговора. Примајући савете великих сила, Србија се још сада обавезује да напусти држање протеста и опозиције, које је заузела према анексији још од последње јесени, и осим тога, обавезује се да промени свој правац своје садашње политике према Аустро-Угарској, како би убудуће живела са њом у односима доброг суседства.''

Међутим, историја последњих година, а нарочито жалосни догађаји од 28. јуна, показали су да у Србији постоји превратнички покрет чији је циљ да одвоји од Аустро-Угарске монархије извесне делове њених територија. Дошло је до тога да се тај покрет, који се јавио пред очима српске владе, манифестује и изван територије Краљевине у терористичким делима, у читавом низу атентата и у убиствима. 

Краљевска српска влада, далеко од тога да испуни формалне обавезе из изјаве од 31. марта 1909. год., није ништа учинила да угуши овај покрет; она је толерисала злочиначки рад разних друштава и удружења, управљен против Монархије, необуздан тон штампе, величање виновника атентата, учешће официра и чиновника у превратничким ровењима, болесну пропаганду у јавној настави, толерисала је најзад све оне појаве које су могле да наведу српско становништво да омрзне Монархију и да презре њене установе. 

Ово кажњиво толерисање од стране Краљевске српске владе није престало ни онда када су догађаји од 28. прошлог месеца открили целом свету његове кобне последице.

Из исказа и признања виновника атентата од 28. јуна види се да је злочин сарајевски скован у Београду; да су оружје и експлозиве, којима су убице биле снабдевене, њима дали српски официри и чиновници, чланови ''Народне одбране'', и најзад, да је само пребацивање злочинаца у Босну и њиховог оружја било припремљено и изведено од стране шефова српске пограничне службе. Поменути резултати истраге не допуштају Царској и краљевској влади да и даље задржи улогу мирног и стрпљивог посматрача, коју је годинама имала према агитацијама чији је центар био у Београду и које су се шириле одатле на територију Монархије; ови јој резултати напротив стављају у дужност да учини крај тим ровењима, која су стална опасност за мир Монархије.

Да би постигла овај циљ, Царска и краљевска влада је приморана да затражи од српске владе званичну изјаву да осуђује пропаганду управљену против Аустро-угарске монархије т.ј. скуп тенденција којима је крајњи циљ да се одвоје од Монархије територије које чине њен саставни део, и да се обавезује да угуши свима средствима ову злочиначку и терористичку пропаганду.

Да би се дао свечани карактер тој обавези, влада Краљевине Србије објавиће на својој првој страни званичних новина на дан 26./18. јула ову изјаву:

''Краљ. српска влада осуђује пропаганду управљену против Аустро-Угарске т.ј скуп тенденција којима се тежи, у крајњем циљу, да се одвоје од Аустро-Угарске монархије територије које чине њен саставни део и сажаљева искрено кобне последице ове злочиначке радње. Краљевска влада жали што су официри и чиновници српски учествовали у горе поменутој пропаганди и тиме компромитовали односе доброг суседства, на које се краљевска влада вила свечано обавезала својом изјавом од 31. марта 1909. године.

Краљевска српска влада осуђује и одбија сваку помисао и покушај мешања у судбину ма ког дела Аустро-Угарске монархије; сматра за своју дужност да скрене озбиљну пажњу официрима, чиновницима и свему становништву Краљевине Србије, да ће у будуће најстроже поступити са лицима која би учинила кривицу одајући се таквим радњама које ће српска влада свим силама спречавати и кажњавати.''

Ова изјава саопштиће се у исто време Краљевској војсци дневном заповешћу Његовог Величанства Краља и биће објављена у наредном броју Службеног војног листа.

Поред тога краљевска влада се обавезује:

1.  Да забрани сваку публикацију, којом се изазива мржња и презрење Монархије и чија је општа тежња упућена против територијалног интегритета Аустро-Угарске.

2.  Да одмах распусти друштво звано ''Народна одбрана'', да конфискује сва његова средства за пропаганду и да исто тако поступи са осталим друштвима и удружењима у Србији, која се баве пропагандом против Аустро-Угарске монархије. Краљевска влада преузеће потребне мере како растурена друштва не би могла да продуже рад под другим именом и у ком другом облику.

3.  Да избаци без одлагања из јавне наставе у Србији, како у погледу наставног особља тако и у погледу наставних средстава, све оно што служи или би могло да послужи стварању пропаганде против Аустро-Уграске.

4.  Да уклони из војске и из администрације уопште све официре и чиновнике криве за пропаганду против Монархије Аустро-Угарске, чија имена и дела Аустро-Угарска влада задржава себи право да накнадно саопшти српској влади.

5.  Да прими сарадњу у Србији органа Ц. Краљ. владе ради угушивања превратничког покрета против територијалног интегритета Аустро-Угарске монархије.

6.  Да отвори судску истрагу над оним присталицама у завери од 15. јуна 1914. који се налазе на територији српској; органи које упути Аустро-Угарска влада узеће учешћа у овој истрази.

7.  Да одмах притвори мајора Воју Танкосића и лице под именом Милана Цигановића, службеника српске државе, који су компромитовани резултатом сарајевске истраге.

8.  Да спречи успешним мерама учешће српских власти у противзаконитом протурању оружја и експлозива преко границе; да отпусти и строго казни пограничне чиновнике у Шапцу и Лозници, који су криви што су помагали извршиоце сарајевског злочина олакшавши им прелазак преко границе.

9.  Да да обавештења Ц. К. влади о неоправданим изјавама виших државних чиновника, како у Србији тако и на страни, који се, мада су заузимали званични положај, нису уздржавали да се после атентата од 15. јуна непријатељски изражавају у интервјуима о Аустро-Угарској.

10.    Да без одлагања извести Ц. К. владу о извшењу мера поменутих у предњим тачкама.

Ц. К. влада очекује одговор до суботе, 12. овог месеца, до 6 часова по подне.

Мемоар који се односи на резултате истраге у Сарајеву, уколико се тичу чиновника назначеним под тачкама 7. и 8. приложен је уз ову ноту.

Кривичном истрагом коју је отворио сарајевски суд над Гаврилом Принципом и друговима по делу убиства и саучесништва у убиству, а поводом злочина који су извршили 28. јуна ове године, до сада је ово утврђено:

1)  Заверу чији је циљ био да се за време бављења у Сарајеву убије Надвојвода Фрања Фердинанд сковали су у Београду Гаврило Принцип, Недељко Чабриновић, лице под именом Милан Цигановић и Трифко Грабеж, а уз помоћ мајора Воје Танкосића.

2)  Шест бомби и четири револвера систем ''Браунинг'' са муницијом, помоћу којих су злочинци извршили атентат, дали су у Београду Принципу, Чабриновићу и Грабежу Милан Цигановић и Воја Танкосић.

3)  Бомбе су ручне из српског војног арсенала у Крагујевцу.

4)  Да би осигурао успех атентата, Цигановић је поучио Принципа, Чабриновића и Грабежа у руковању бомбама и дао је, у једној шуми близу топчидерског стрелишта, Принципу, Чабриновићу и Грабежу неколико лекција из гађања браунинговим револвером.

5)  Да би омогућио Принципу, Чабриновићу и Грабежу да пређу босанско-херцеговачку границу и да тамо пренесу тајно своје прокријумчарено оружје, Цигановић је био организовао читав један систем тајног протурања.

По тој организацији злочинце и њихово оружје пребацили су у Босну капетан пограничног одреда у Шабцу (Раде Поповић) и у Лозници и цариник Радивоје Грбић уз припомоћ другиг лица.

Извори:

- Српско-Аустријски и Европски рат. Дипломатски и други документи. Књига прва. Српска дипломатска преписка – Ниш, 1914; стр 35-40.

- Голгота и васкрс Србије 1914-1915. Издавачи: РО ''Зрински'' ТИЗ, Чаковец и ИРО ''Београд'', Београд, друго издање 1989. године.

НАПОМЕНА: Текстове објављује Удружење грађана "СРПСКИ ДЕСПОТ" (регистровано под бројем 3/1-1425/2-2002-07). Дозвољено је преписивање и објављивање текстова уз обавезно навођење извора и само уз сагласност аутора текстова.