ЛУДОШКИ ИЗ ТАРАША

Породица Лудошки је из Тараша, места у Банату северозападно од Зрењанина (Великог Бечкерека, Петровграда). Према подацима из 1925. године, Лудошких је у Тарашу било укупно 37 домаћинстава.¹⁾

Од овог броја, 34 домаћинства су тада славила стару славу ове породице, св. Николу, док су 3 домаћинства Лудошких славила Ђурђиц. Наиме, огранак ове породице који се призетио („ушао“) у стару тарашку фамилију Сегединац (Сегединчев) прихватио је славу те породице, Ђурђиц, а добио је и породични надимак Сегединци. Иначе, фамилија Сегединац представља једну од старијих тарашких породица. Њено презиме сведочи, да су јој преци старином из Сегедина.²⁾

Лудошки који су задржали славу Никољдан носе породичне надимке Ђурђеви и Лазакови, највероватније формиране по именима предака. Лудошки су се у Тараш доселили из Шајкашке области у југоисточној Бачкој. Према традицији, дошли су из Ђурђева, али документи, о којима ће даље бити речи, сведоче да су пореклом из Жабља, места суседном Ђурђеву. Иначе, Ђурђево, које се помиње у документима 1570. године (тада је имало 4 куће), касније је опустело и није било насељено крајем 17. и током 18. столећа, све до 1790. године, када је у њега насељено 199 српских породица из Темерина.³⁾

Презиме ове породице је „од старине“. Године 1781/86, у време пописа, у Тарашу су живела 4 домаћинства ове породице. Домаћини су им били: Ацко Лудошки (Aczko Ludoshki) чији је кућни број био 24, Глиша (Glisha Ludoshki) који је живео у кући број 4, Совра (Sovra Ludoshki) домаћин у кући број 34 и Васа Лудошки (Vassa Ludoshki), који се налазио на челу тарашког домаћинства број 38. ⁴⁾

Преци Лудошких су се у Тараш највероватније доселили у време једне веће српске сеобе из Поморишке и Потиске војне границе (у ову другу су спадали Жабаљ и Ђурђево), која се одиграла 1752. године. Иначе, Тараш је и пре ове сеобе био насељен, тако да се у документима помиње 1325. и 1660. године. Према подацима из 1758. године, ово место је имало укупно 44 домаћинства, 1771. њих 57, а 1777. године 317 српских душа.⁵⁾

Топономастичко презиме породице Лудошки сведочи о њеном даљем пореклу из места које се зове Лудош. На територији данашње Војводине постојала су два насеља са овим или сличним именом. Један Лудош се налазио у Банату, између Јарковца и Уздина. То насеље се помиње 1660. године, када је имало најмање 3 српска домаћинства. Године 1723/25. овај Лудош је на карти означен као ненасељен, а ни данас не постоји као насељено место.⁶⁾

Други Лудош, односно Лудаш, налазио се у данашњој Бачкој, али је у средњем веку припадао Чонградској жупанији. Први пут је у документима забележен 1367. године. За време турске владавине припадао је Суботичкој нахији, а 1572. забележен је као српско насеље. Имао је 29 домова 1580/82. године. Ово насеље је највероватније идентично са местом Лудаш – Ликаш, које се 1698. године помиње као ненасељено. Данас је ово пустара код Сенте (у Сенћанском Пољу). Термин „лудош“ по ком је формирано име ових насеља, долази из мађарског језика и има значење „гуска“.⁷⁾

Лудошки свакако воде порекло из Лудаша (Лудоша) у Бачкој. Одатле су се преселили на југозапад Бачке, на простор данашње Шајкашке области. Године 1720. је у Жабљу пописан Беља Лудошанин (Belya Ludosanin), несумњиво предак данашњих Лудошких у Тарашу. Он је био војник - граничар у жабаљској првој пешачкој компанији (prima compania pedestris ordinis), на чијем челу је био капетан Михаило Ивановић, који је био и трговац (capitaneus Mihaylo Ivanovits questor). Поменути Лудошанин је био најстарији предак ове породице који се помиње у историјским документима. Из Жабља су можда преци Лудошких прешли у суседно Ђурђево, где су се могли задржати кратко време, пре сеобе у Тараш.⁸⁾

У матичним књигама Жабља је презиме Лудошки забележено два пута, 1747. и 1752. године, дакле управо у периоду до поменуте сеобе из Потиске војне границе у Тараш. Касније се у Жабљу ово презиме не појављује. Током 19. века (1804. и 1848 – 1858. године) имамо помене породице Лудошки из Тараша у матичним књигама Шајкашке области. Промена презимена ове породице из облика Лудошанин у форму Лудошки одиграла се, дакле, између 1720. и 1747. године у Жабљу.⁹⁾

Преци Лудошких су највероватније у Бачкој живели још пре Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем 1690. године. У прилог томе би ишла чињеница, да је Лудаш (Лудош) код Сенте још 1572. године био српско насеље, а да је непосредно након Велике сеобе Срба, 1698. године, био већ потпуно опустео.¹⁰⁾

У Великом Бечкереку (Зрењанину) 16. маја 1746. године пописано је домаћинство Адама Лудоша(нина), тада старог 78 година. Са њим су живели: његова супруга Живана (70 година), Адамов син Никола (56 година), Максима Николина жена (45), Михаил Николин син (14), Стефан Николин син (10), Гаврил Адамов син (27), Роксанда Гаврилова супруга (ћерка Живка Мартинова, стара 25 година), Јован син Гаврилов (стар „150 дана“), Стојко њихов слуга (23 године), Теодора Стојкова жена (35) и Јован Стојков син (6 година стар). Не може се поуздано рећи, да ли је ова породица у сродству са Лудошким у Тарашу. У сваком случају, бечкеречки Лудошани воде порекло из Лудоша, било оног у Банату, било Лудаша (Лудоша) у Бачкој.¹¹⁾

Године 1727. у попису Баје наведен је православац Веселин Лудошанин. Судећи по његовом презимену, и он је био пореклом из Лудоша, свакако оног у Бачкој (Лудаша). Није, међутим, познато да ли је био у сродству са Лудошанима – Лудошким у Жабљу, односно Тарашу, јер је могао бити пореклом од неког другог рода из Лудоша.¹²⁾

Дакле, преци фамилије Лудошки су у Лудошу, некадашњем насељу код Сенте у Бачкој живели највероватније пре Велике сеобе Срба (1690. године), можда још у другој половини 16. века. Током 17. столећа прешли су у Жабаљ, где су, по месту порекла, стекли презиме Лудошанин, које је касније, средином 18. столећа, примило форму Лудошки. У Жабљу се 1720. године помиње војник (граничар) Беља Лудошанин, најстарији по имену познати предак ове породице. Ова породица преселила се у Тараш у Банату, највероватније 1752. године, у време једне веће сеобе из Потиске границе у Банат. У време пописа 1781/86. године у Тарашу су биле 4 куће ове породице, чији су домаћини били: Ацко, Глиша, Совра и Васа Лудошки. Од њих се развила ова велика фамилија, која је 1925. године бројала 37 домаћинстава у Тарашу.

Александар Бачко

Иницијатор и покровитељ овог рада је господин Милорад Ћустић из Француске.

ИЗВОРИ

1) Јован Ердељановић, Срби у Банату, Нови Сад 1992, стр. 402 – 403.

2) Ердељановић, наведено дело, стр. 402 – 403.

3) Ердељановић, наведено дело, стр. 402; Душан Ј. Поповић, Срби у Бачкој до краја осамнаестог века, историја насеља и становништва, С.А.Н.У, Посебна издања, књ. CXCIII, Етнографски институт, књ. 3, Београд 1952, стр. 97; Живан Сечански, Пописи становништва Бачке током осамнаестог века, грађа за историју насеља и становништва, С.А.Н.У, Посебна издања, књ. CXCIII, Етнографски институт, књ. 3, Београд 1952, стр. 269 – 270; Иван Јакшић, Из пописа становништва Угарске почетком 18. века, Војвођански музеј, Повремена издања, Прилози и грађа 3, Нови Сад 1966, стр. 359 – 361; Гордана Вуковић, Љиљана Недељков, Речник презимена Шајкашке (18. и 19. век), Филозофски факултет у Новом Саду, Институт за јужнословенске језике, Нови Сад 1983,  стр. 134.

4) Ердељановић, наведено дело, стр. 402; Преглед становништва Диштрикта великокикиндског с краја 18. века, Кикинда 1954, стр. 49.

5) Душан Ј. Поповић, Срби у Банату до краја осамнаестог века, историја насеља и становништва, С.А.Н.У, Посебна издања, књ. CCXXXII, Етнографски институт, књ. 6, Београд 1955, стр. 153.

6) Поповић, Срби у Банату..., стр 127.

7) Поповић, Срби у Бачкој..., стр. 116; Душан Ј. Поповић, Живан Сечански, Грађа за историју насеља у Војводини од 1695. до 1796, Историско друштво у Новом Саду, Посебна издања, књ. 4, Нови Сад 1936, стр. 34.

8) Сечански, наведено дело, стр. 269 – 270; Јакшић, наведено дело, стр. 359 - 361.

9) Вуковић, Недељков, наведено дело,  стр. 134.

10) Поповић, Срби у Бачкој..., стр. 116; Поповић, Сечански, Грађа..., стр. 34.

11) Поповић, Срби у Банату..., стр. 237 – 238.

12) Живан Сечански, Баја 1727. године, Гласник Историског друштва у Новом Саду, књ. 8, Нови Сад 1935, стр. 125.

НАПОМЕНА: Текстове објављује Удружење грађана "СРПСКИ ДЕСПОТ" (регистровано под бројем 3/1-1425/2-2002-07). Дозвољено је преписивање и објављивање текстова уз обавезно навођење извора и само уз сагласност аутора текстова.